Iako gotovo redovno daleko od očiju vinske javnosti, Branko Zečević se kao osnivač i vlasnik fruškogorske vinarije Imperator upisao u istoriju modernog srpskog vinarstva kao neko ko je prvi uspeo da obezbedi za svoju vinariju međunarodno priznat organski sertifikat.
Rodom iz Sarajeva, ovaj uspešan poslovni čovek s adresom stanovanja poslednje 23 godine u Londonu, krenuo je u organsku vinsku avanturu spreman da sačeka trenutak kada će tržište prepoznati to što Imperator već 15 godina nudi vinskoj publici.
Šta je presudilo da pre petnaestak godina prvi krenete u organsku proizvodnju vina u Srbiji?
– Ideja je dugo sazrevala u mojoj glavi. Budući da sam veliki ljubitelj vina probao sam mnogo toga iz raznih regiona i od različitih proizvođača i shvatio da su mi najviše prijala vina proizvedena biodinamičkom metodom. Kada sam još saznao da su neka od najboljih svetskih vina, poput onih s francuskih Grand cru položaja proizvedena na taj način, počeo sam da se detaljnije interesujem i proučavam tu tematiku. S obzirom na to da sertifikacija za biodinamička vina tada nije postojala u Srbiji, odlučio sam se da idemo na organsku sertifikaciju naših vina. Tako je krenula organska priča vinarije Imperator.
Da li se odluka pokazala ispravnom iz današnje perspektive?
– Definitivno jeste bila ispravna. Bilo je jasno od samog početka da krećem na dug put koji neće biti lak i koji će me koštati mnogo novca, vremena i truda, kao i da će proći dosta pre nego što svest o prednosti organskih i biodinamičkih vina dopre do ljubitelja vina u Srbiji. To je nešto na čemu smo moj tim i ja radili iz sve snage svih ovih godina.
Da li znate koliko je uopšte tržište organskim vinima u Srbiji i svetu?
– Mislim da smo mi ovde u Srbiji blizu toga da imamo potreban kritični broj redovnih konzumenata i očekujem da će njihov broj u narednih nekoliko godina ubrzano rasti. Što se svetskog tržišta tiče, tu kupaca organskih i biodinamičkih vina ne nedostaje. Šta više, ta su vina već uveliko u mnogim državama trend. Kada bi nam cilj bio samo izvoz, mogli bi svu svoju proizvodnju da prodamo!
Što ne želite?
– Nije nam to cilj, već želim da osvojimo prvenstveno domaće tržište, da zadržimo posebno mesto na njemu. Na ovaj posao gledam kao na dugoročnu strategiju koja mora da ima uporište na domaćem tržištu. Ne možete da pravite vina samo za izvoz i da očekujete da će to doveka da traje.
Imperatorov trijumvirat: Branko Zečević, Đurđa Katić i Nenad Vučijak
U kom pravcu će se dalje razvijati vinska priča Imperatora?
– Kao što sam rekao, biodinamika je bila naše opredjeljenje od samog početka i to je pravac u kojem idemo. Trenutno smo u završnoj godini biodinamičke sertifikacije koju radi međunarodno sertifikaciono tijelo Demeter. To će otvoriti novo poglavlje i u našoj vinariji i u srpskom vinarstvu. Imperator će se tako naći u malobrojnom društvu svetskih vinarija koje nose ovu oznaku.
Da li će se menjati sortiment grožđa u vašim vinogradima?
– Promene se već dešavaju… Na početku smo izabrali dobro poznate internacionalne sorte kako bi mogli da eksperimentišemo sa raznim kupažama i postignemo željeni kvalitet vina. Tada smo doneli i neke odluke koje su bile iznenađujuće za srpsku vinogradarsku scenu, kao što je recimo zasad malbeka koji je bio tada prvi u Srbiji. Sada smatramo da je došlo vreme da publici predstavimo i pojedine autohtone sorte jer je to nešto što se sve više traži. A nadamo se i da će se one pokazati uspešnim i u novim kupažama koje spremamo.
O kojim domaćim sortama se radi?
– U rodu su nam sila, prokupac, vranac i grašac.
Kada će publika imati priliku da proba ta vina?
– Silu i grašac nadam se u 2022. godini, a prokupac i vranac će morati da odleže i sazru do željenog kvaliteta tako da verovatno ne pre 2024. godine.
Kako vidite aktuelnu vinsku scenu u Srbiji?
– Definitivno postaje zanimljivija. Svaka godina nam donese po nekog novog uspešnog vinara i poneko prijatno iznenađenje od starih. Mislim da se generalno kvalitet vina popravlja i da postoji potencijal da Srbija postane prepoznata u vinskom svetu.
Koliko je, recimo, prepoznata u Velikoj Britaniji, gde živite?
– U Velikoj Britaniji srpska vina gotovo da nisu zastupljena i tu postoji više razloga. Nije nimalo lako ući na to tržište koje jeste veliko ali i veoma zahtevno. Potrebno je mnogo strategije, zajedničjkog rada, vremena i novca.
Koja i kakva vina tamo najbolje prolaze?
– Najviše se prodaju vina u nižoj cenovnoj kategoriji i tu je surova konkurencija. Da bi se neko vino probilo mora da prođe kroz dug i skup period promocije. Sa druge strane, kada se to dogodi, prepoznati brendovi se odlično prodaju i postižu visoke cene.
Šta najviše nedostaje Srbiji da bi napravila značajniji iskorak u vinskom svetu?
– Nedostaje malo više organizacije u promociji vina i brenda Srbije uopšte. Individualni nastupi na stranim tržištima mogu da budu uspešni ali to neće izgraditi brend srpskih vina. Za tako nešto potreban je isplaniran i udružen nastup uz ozbiljnu i profesionalnu promociju. Ni jedan brend se ne gradi preko noći i to mora da je svakome jasno. Ipak, pre svega je potrebno da dajemo kvalitetna i zanimljiva vina u kontinuitetu da bismo osvojili nove kupce.
Kako se Imperator vina nose sa konkurencijom u inostranstvu?
– Generalno, prilično sam zadovoljan prijemom naših vina u inostranstvu. Do sada smo izvozili u Veliku Britaniju, Dansku, Estoniju, Nemačku, Kanadu, Švedsku, Crnu Goru i BiH. To su više bili probni baloni nego pravi izvoz jer su naše količine proizvedenog vina bile male. Bitno nam je bilo da čujemo šta o vinu misle strani stručnjaci i mogu vam reći da sam veoma ponosan. Mislim da nećemo imati problem da prodamo bilo koju količinu na strano tržište i da ćemo ozbiljnu prodaju početi tek sledeće godine.
Da li pijete i druga vina osim organskih?
– Pijem i rado probam sva vina. Ipak, prvenstveno pijem biodinamička jer mi najviše odgovaraju po kvalitetu i „posledicama“. Čak i nakon većih količina biodinamičkog vina ujutro nema glavobolje i mamurluka.
Možemo li da čujemo nekoliko vaših preporuka za takva vina?
– Rado pijem Pingus iz španske regije Ribera del Duero, odakle inače stižu, po meni, najbolja španska vina. To je tempraniljo koji se radi na manje od dva hektara biodinamičkog vinograda starog preko 70 godina. Volim takođe i vino Quintessa, bordošku kupažu iz doline Napa u Kaliforniji. Ima još toga, naravno… Recimo, malo ljudi zna da je i poznati proizvođač šampanjca Louis Roederer davno prešao na biodinamičku proizvodnju. Njihov Cristal iz 2012 verovatno je jedan od najboljih šampanjaca ikad!
Knačno, možete li da nam kažete ko je vaš omiljeni Imperator?
– Od belih vina to je svakako Valerius, rajnski rizling kojeg je i vaš magazin proglasio za najbolje organsko belo vino prošle godine. Izuzetno vino koje možete piti samo ili uz bilo koju vrstu hrane, bila to riba, meso, suši, azijska kuhinja ili ćevapi. Ako mene pitate, Valerius pokazuje zašto je rizling carsko vino! Od crvenih najčešće pijem Qvintilvs, kupažu merloa i malbeka, ali ipak mi je najdraži „imperator“ Constantivs, kupaža dva kabernea odležala u srpskom hrastu više od godinu dana, a zatim sazrevala u boci. O ovom vinu imamo više izuzetno pohvalnih kritika iz pera vrhunskih vinskih poznavaoca iz Velike Britanije, Nemačke, Španije i Amerike. Prema njihovom mišljenju Cosntantivs ima potencijal da zbilja bude veliko vino! I tu se potpuno slažemo…
Serbian