Imperator, kovač vinske sreće

Branko Zečević, vlasnik vinarije Imperator, hrabri začetnik biodinamike na Fruškoj gori

Trenutak pre nego što su iz kuhinje krenuli da izlaze vrhunski i ekstravagantni specijaliteti ali potpuno prilagođeni ovdašnjem ukusu, saznali smo bitnu činjenicu da će za godinu ili dve Imperator, koji već četiri godine poseduje organske sertifikate za proizvodnju grožđa i vina, postati i prva vinarija u ovom delu sveta sa čuvenim Demeter sertifikatom za biodinamiku, kako u vinogradu, tako u vinariji.

Tokom večeri predstavljeno je pet vina uz odgovarajuće sledove, a ako se pitate koje vino ide najbolje uz koju hranu, lako ćemo pomiriti stavove i ukuse konstatacijom da: sva ova vina fenoimenalno idu uz tamburaški orkestar koji najpoznatije svetske evergrin hitove izvlači iz malog prsta! No dosta šale, zaronimo u čaše i tanjire…

Rajnski rizling Valerius 2017 pokazao je dva lica, kao divna pozadina duvan čvarcima i armatura sočnih kiselina u zrelom kajmaku, ali i kao slasni aromatski zid što je obavio karpaćo biftek u gnezdu od bele rotkve, šargarepe i paštrnaka sa bećim aćeto dresingom. I reakcije su bile upravo takve, neki su više voleli jedno, drugi drugo, ali nije bilo nezadovoljnih.

Traminac Gratianus 2017 u kombinaciji sa pastom (Penne) od spanaća i grilovanim ćurećim kockicama u kremastom kari sosu, izazvao je pravu buru oduševljenja. Spoj bogatih tekstura vina i paste, fine gorčine iz spanaća prožete mirisima tramica, pretvorili su se u slast koja traje. Veliki aplauz za šefa kuhinje ali i Imperator bela vina koja, osim što dokazuju značaj biodinamike za očuvanje sortnosti aroma ali i biodiverziteta, vraćaju nadu da će naša publika konačno početi da ceni traminac u punoj meri, baš kao i rajnski rizling.

Đurđa Katić, višestruki No.1 somelije Srbije i saradnik vinarije Imperator

Crvene etikete najavila je Đurđa Katić nešto dužim uvodom podsećajući da je pre tačno 10 godina krenula Imperator priča, a da su upravo crvena vina bila onaj najveći sastavni deo rizika upuštanja u organsku proizvodnju:

– Svi su tad govorili ne za crvena vina na Fruškoj Gori. Bacate ideje, vreme i sve ostalo, ali je vlasnik vinarije Branko Zečević rekao: Baš me briga! I prvi u Srbiji posadio sortu malbek za koju se verovalo da na ovim prostorima ne može dati apsolutno nikakve rezultate. Međutim, pred nama je kupaža malbeka, merloa, kaberne sovinjona i kaberne frana, kao blend internacionalnih sorti rađen sa idejom da se pokaže uticaj našeg mikroklimata ali i odležavanja u buradima od srpskog hrasta. Znači, podneblje spojeno sa svih mogućih aspekata. Inače, u Srbiji su brojne generacije uglavnom odrasle na robusnim vinima koja boje usne, zube, gde tanini ujedaju za jezik i nepce. To je bio sinonim za crveno vino i sve što nije tako moćno i robusno na nepcu, uopšte se nije doživljavalo kao crveno vino, a pogotovo ne neko vino svetle, elegantne crvene boje, voćno vino koje ima struk ali i potencijal i snagu. Tako je nešto bilo jako teško prihvatiti na ovom tržištu ali mi smo ipak rešili da ponudimo elegantna crvena vina koja se rade na potpuno prirodan način.

Maximianvs 2017 je upravo takvo vino sa veoma sočnim i visokim kiselinama što ga čini vrhunskim gastronomskim partnerom. Uparen uz zapečeni jagnjeći but u sosu od povrća, putera i dimljenog sira sa domaćom testeninom dodatno je istakao sopstvene atribute kao vrlo delikatno začinsko vino sa mekim svilenim taninima koje ne remeti strukturu suptilnog mladog mesa.

Quintillvs 2017 iz divne tople godine za crvena vina, može se nazvati nešto težom i dublje crvenom artiljerijom gde su merlot i malbek na krilima glatke teksture prosto poneli biftek medaljone u sosu od zelenog, crvenog i crnog bibera. Perfektnom slaganju doprinela je činjenica da je sve ukuvano u tom istom reduciranom vinu.

Iako je zrele slasti bilo dovoljno u završnici ovog sleda, vatromet aroma i slatkoće, ali uz fine kiseline, usledio je na kraju kad je poslužen traminac Flavius 2017, prvo desertno vino iz vinarije Imperator. Moramo priznati, hrskave pitice sa jabukama i cimetom servirane uz sladoled od vanile, ma kako primamljivo izgledale i koliko ih prisutni sa oduševljenjem hvalili, nismo ni probali. Flavius je bio kolač za sebe, i nije nimalo šteta što je grožđe ostavljeno za kasnu berbu da se na čokotima pretvori u suvarak, kako bi prikupilo sve ove zlatne arome i ukuse.