Drugi o nama
Erdevik, Fruška gora, vinogradi vinarije Imperator, stari i novi. Traktori, prikolice, berba, berači kupe stvari i odlaze na novi teren. Gore, plavo nebo sa jasno iscrtanim oblacima iznad lovačkih čeka što štrče iz loze i kukuruza koji sa široke zaravni jurnu naglo dole, prema putu ka Kuzminu.
Čvrst, zelen i zbijen, tvrd kao kamen još neobran rizling najavljuje zdravu organsku, pa i biodinamičku sirovinu budućih vina. Otvara se gepek, izvlače stolovi, prostiru stolnjaci, kači neka zastava. Džej Džej Kejl (J.J. Cale) razvlači rif iz busterisanog zvučnika dok zlatno-zeleno vino maglom svežine okiva čaše, kao kakvo mirisno more zaliva zalogaje sremskih specijaliteta od mangulice i puterastih kroasana. Sendvičiće pršute ukrašavamo izuzetno sitnim bobicama kaberne sovinjona, sama košpica, ali preslatko grožđe. Tako je tu u hladu oraha, dalje na suncu grozd se već šepuri i nešto vidljivijim volumenom. A zdravlje istog, vrhunsko, hvala na pitanju, osmehuju se zadovoljno vlasnik vinarije Branko Zečević i enolog Đurđa Katić.
Krug samo što nije zatvoren. Pojedinih godina, kad berbe u ovom vinogradu gotovo da nije bilo, više je ličilo da će to biti zmija koja guta svoj rep, ali ova i prethodna berba ubrizgavaju novu energiju turbo punjačem u redove prvih biodinamičara Srbije.
Na dohvat ruke, verovatno već narednog proleća, Demeter, najpoznatiji svetski biodinamički sertifikat okačiće se na zid renovirane i proširene vinarije. Još ako u međuvremenu u podrum stigne i sertifikat za prvo srpsko organsko vino, biće to dugo očekivana ali velika pobeda ovih ljudi koji već punu deceniju pionirski rade na uvođenju vina sa što manje intervencije na srpsku vinsku scenu.
Da li to znači da se pojam organskog vina konačno uselio u domaći Zakon o vinu, pitamo Đurđu Katić?
– Za Imperator sam pred kraj septembra podnela zahtev balkanskoj sertifikacionoj kući Ecocert s namerom da pored organskog grožđa prvi put sertifikujem i organsko vino kod nas. Konačno je uređena zakonska regulativa da se to može odraditi u Srbiji. Kako nam je grožđe već organsko, po automatizmu bi trebali dobiti sertifikat za vino jer u preradi ništa ne koristimo osim vinobrana. Redovno nam dolaze inspektori, sve kontrolišu, mi već pet godina imamo evropski sertifikat i poražavajuće je da nismo naše vino mogli i ovde tako da sertifikujemo. Trenutno imamo zeleni listić na etiketi, ali ubrzo ćemo moći da istaknemo i srpski znak za organsko vino.
Uz pređašnjih 2,7 hektara, prošle i ove godine posađeno je još 6,6 pa se Imperator ubrzano približava prvoj desetici hektara. Nove parcele ubrajaju i nove sorte, po prvi put su tu: prokupac, vranac, sila, uz već postojeći grašac beli i sovinjon, rajnski rizling, pino noar, merlo, malbek, kaberne sovinjon i fran. Zbog čega se uz već proverene internacionalne sorte sada pojavljuju i domaće?
– Inicijalno smo razmišljali da se bavimo autohtonim sortama, međutim kada smo pre više od deset godina sadili vinograd nije bilo jednostavno naći sertifikovan autohtoni sadni materijal pa smo krenuli s internacionalnim. Sada smo sadili male parcele pod našim sortama, ako se ispostavi da ima smisla, idemo na širenje. Zašto sila? Morava je recimo najavljena kao idealna za organski uzgoj, ali smo u međuvremenu probali neke primerke sile s ovog podneblja koje su se izuzetno pokazale. Videćemo kako će se snaći na ovom mikrolokalitetu. Takođe, prokupac će već u najavi biti pomalo nezgodan na Fruškoj gori jer je pozna sorta. Kasno sazreva te je pravi izazov dostići fenolnu zrelost, ali ako uspemo biće fenomenalno. Očekujemo interesantno vino, ako ne u prvoj godini, u svakoj sledećoj tražićemo način da mu obezbedimo odgovarajući ambijent – kaže Đurđa.
Berbu u toku Đurđa Katić apostrofira kao možda najbolju od kad sarađuje s vinarijom Imperator. Rađanje novog vina biće prava prilika da se proslavi još jedan bitan početak.
Novih etiketa neće biti, jer su neke sorte tek posađene, dok će grožđe s parcela iz 2018. godine vinificirati odvojeno. Zašto? Zato što još nije ušlo u elaborat geografskog porekla koji je vinarija konačno dobila, te će ovo biti prva berba koju štite kao vina s geografskim poreklom. Vina sa novih parcela jesu već interesantna, ali će ići pod nekom drugom etiketom.
Najavljene su i značajne promene u vinariji koju Imperator inače deli sa vinarijom Salaxia. Proširuje se postojeća degustaciona sala i prostor za odležavanje vina, ali i gradi nešto potpuno novo, objašnjava Branko Zečević.
– Dogodine ćemo imati u rodu blizu 10 hektara i vreme je da uz tu količinu vina konačno pređemo na apgrejd vinarije i nešto ozbiljniji vinski biznis. Doteraće se stari deo vinarije, napravićemo u vinariji restoran, preko zime dodaćemo barik salu ukopanu u brdo, kao i veliki prostor za odležavanje vina u kavezima.
Zečević očekuje svečani završetak radova negde u maju ili junu, u vreme kada bi i Demeter sertifikat mogao da stigne u nekadašnju butik, a sada samo Organsku vinariju Imperator. Ali, da li se ovo opredeljenje prema organskom i biodinamičkom usmerenju tokom prve decenije rada pokazalo kao isplativo, pitamo ga?
– Definitivno se ne isplati – smeje se. – To je skup hobi, čist trošak do neke određene količine boca na godišnjem nivou. Kada se ta granica pređe, a različita je za različite vinarije i različite cenovne kategorije, postaje polako i neki mali biznis. Za nas je čarobna granica oko 30 do 35 hiljada boca godišnje, a kad konačno završimo planiranu vinariju kapacitet će biti oko 50.000. Tada računam da će vinarija početi sama sebe da otplaćuje, te postati pravi užitak koji se ne mora dotirati svake godine.
Vranac, prokupac, sila, grašac beli, autohtone sorte uz internacionalne vedete, Zečević tvrdi da su Đurđa i on o tome zajednički odlučivali. U tom smislu, kada ga pitam za omiljeno vino, ističe još uvek Qvintillvs, kupažu malbeka i merloa.
– Zato što je pitko, ide sjajno uz ribu, meso, ali i bez ičega. Jednostavno, najviše mi leži što ne mora biti tako i drugima. Uostalom, vino zato i jeste dobro što o njemu svako može imati drugačije mišljenje. A što se novih sorti tiče, hoćemo nešto novo, nećemo da imamo dosadna vina. Od početka se bavimo kupažama pa sada želimo da vidimo šta autohtone sorte mogu dodati internacionalnim u tim kombinacijama. Očekujem jako zanimljiv eksperiment koji će naći svoju publiku, pogotovo što planiramo da izvozimo deo buduće proizvodnje. Trenutno izvozimo male količine u Nemačku, Dansku, Englesku, Kanadu i region. Bilo je puno više zahteva ali nemamo količine, a sa Demeter organskim sertifikatom i autohtonim sortama uključenim u portfolio, prodaja više nikada neće predstavljati problem.
Izvor: Vino.rs
Serbian