Vinarija Imperator jedan je od pionira biodinamičkog uzgoja loze i proizvodnje prirodnih vina u Srbiji. Na njihovom primeru može se učiti, upoređivati, saznati šta je u toj priči pozitivno a šta negativno. Ali kad probate njihove proizvode, jedno morate priznati: ovako stvorena vina pružaju podjednak užitak kao vrhunska konvencionalna, uz možda i mali bonus – dodatni osećaj sreće. Jer, dok prolazim duž čokota, berem slatki merlo i kaberne fran i trpam u usta. Nema potrebe da se pere ili briše zrno, pa ovo grožđe sigurno nije prskano!
Đurđa Katić u saglasju s prirodom
Na izlasku iz Erdevika, kod impozantne po veličini vinarije istoimenog proizvođača vina (PP Erdevik), skreće se levo gore, pa uskim brežuljkastim i blatnjavim sokačetom izlazi na zaravan prekrivenu mestimično kukuruzom, pa opet vinogradima. Visoke lovačke čeke usred vinograda govore da smo u krajoliku bogatom divljači. Ipak, gusta šuma lovišta što prati granicu Hrvatske i u kojoj kažu da ima medveda i divljih svinja, omeđena je žicom, pa se duž čokota povremeno samo sjuri čopor, ili svoj slalom odigra neki od samotnih zečeva.
Naš domaćin Nenad Vučijak, PR vinarije Imperator
Tri Nenada – Vučijak, PR vinarije i naš vodič, Andrić, vinski novinar poznat kao Vinovnik, i ja – izbegli smo velike blatnjave lokve, namrgođene oblake i upali usred berbe. Prve nakon pune dve godine tokom kojih iz ovog vinograda nije ni kap vina proizvedena. Vinograd postoji od 2009. godine i vina koja danas pijemo datiraju od prvih berbi, međutim, berba 2013 nije zadovoljila kvalitetom, dok naredne godine nije bilo gotovo nijednog preživelog grozda na čokotima. To je ona tužna i rizična strana organskog uzgajanja.
– U početku, nije bilo lako objasniti ljudima šta je to biodinamika – kaže Đurđa Katić. – Inspirisani pričom, naivno smo ušli u sve to, verovali da će i druge privući principi zdravog vinarenja. A oni su odmahivali rukom u stilu „ma svi beru danju a vi noću, koja je razlika“. Danas u svetu postoji aplikacija koja po principima biodinamike kaže kad i koje vino treba piti. Iz Londona mi stiže knjižica u kojoj su dani podeljeni na Dan cveta, Dan voća, korena, lista. Dani cveta i voća su dobri za mlada i lepršava vina, a dani korena i lista za odležala, vintidž vina u drvenim sudovima.
I tu prvo nailazimo na Dona Makaloka, Škota, vlasnika McC vinarije koji je svojim prvim vinima kao što je Coupage 2012 postigao veliki uspeh na Velikom testu Vino.rs 2014. Don svoja vina uveliko izvozi u Veliku Britaniju, a sudeći po izrazu lica zadovoljan je onim što se upravo dešava u vinogradu. Jer belo je grožđe uveliko obrano, a gajbice merloa i malbeka su pune do vrha u dugim redovima što se spuštaju ka dolini, nekih 164 metra visinske razlike. Ono što je posebno zanimljivo da ovaj vinograd bukvalno dele dve vinarije, Imperator i McC. Grožđe je isto, isti ga ljudi i vinogradar rade, a vina se razlikuju!
– Ja sam tu zemlju i kupovao, bilo je preko 20 raznih parcela, a sad imamo dve. Jednu na ravnom, gde su na tri hektara bele sorte, traminac, sovinjon beli i rajnski rizling, i ove crne na bregu, merlo, pino noar, kaberne sovinjon, malbek i kaberne fran, na nešto više od dva hektara – kaže Zoran Zolotić, vinogradar i diplomirani inženjer koji je godinama radio u PP Erdevik, a sa Imperatorom je od samog početka. – Jeste mi bilo neobično u početku jer nisam ranije radio biodinamiku. Recimo, za Badnji dan ili katoličkih Tri kralja, radi se baš preparatom koji se zove „Tri kralja”. Taj su preparat navodno tri biblijska mudraca darovala malom Isusu i koristi se da zaštiti vinograd od spoljašnjih uticaja. S njim se ide oko granica vinograda i stavlja se na svakih pet metara. Znači, ne prska se grožđe, a tek kasnije dolazi đubrenje preparatom od kravljeg roga, baš od krave koja se telila, jer je navodno bolji efekat. Kravljom se balegom napuni rog i zatrpa u zemlju gde stoji do proleća. Tada se vadi i ako je lepo sazrelo, kad se kucne po rogu, ispadne samo i meša se sa vodom. Međutim, ako ima neprijatan miris, nije dobro i baca se. Jednostavno, u biodinamici se radi na tome da se uspostavi ritam s prirodom, čak i s vasionom. I taj preparat kad spravljam, kad ga mešam tako da se stvaraju koncentrični krugovi, na svakih 20 sekundi menjam pravac, dok se ne dobije ritam.
A onda se pojavljuje i Đurđa Katić, nekad neprikosnovena vladarka na takmičenjima srpskih somelijera, danas vlasnica sopstvene etikete i koordinator gotovo svega što je vezano za konačni izgled vina u bocama sa oznakom Imperator.
– Nemojte prepunjavati gajbice – daje poslednje instrukcije vrednim i nasmejanim beračima koji upravo završavaju posao.
Kaže nam da je danas prvi lunarni dan kad je najbolje za branje. I ne samo za branje, već generalno, bilans energija je danas najbolji za sve početke, ali da se radi lagano, bez pritiska i stresa. Najbolje vreme je od podneva do 18 časova, a od ponoći do tri časa izjutra baš ništa ne sme da se radi.
– Znači, šta uspemo danas da preradimo od grožđa, preradili smo – veli Đurđa i dodaje da je u Srbiji Lunarni kalendar urađen do 2019.godine. – Kao i da ne postoji loš lunarni dan, ali ima nekih koji su bolji za određene operacije.
Pino noar, njegova prva berba u ovom vinogradu, obran je već, a grožđa ima taman za jedno barik bure i da se malo prelije. Završio je fermantaciju i odležava u bariku od srpskog hrasta. To je u suštini slavonski hrast koji je ovde malo preskočio preko državne granice. Ili obratno. Ali sa tim hrastom u vinariji rade od početka i dao je baš rezultate kakve su zamišljali, a to je da se karakter sorte stavi u prvi plan, a drvo uglavnom ne bude primetno, ili da je tako dobro integrisano da samo da podršku vinu i pomogne mu da sazri.
– Poenta u biodinamici je da se deluje preventivno, da se biljka jača. Radi se na imunitetu. A ako dođe pošast poput pepelnice ili plemenjače, tu teško da postoji ikakva borba. U klasičnom vinogradarstvu prska se dosta, pet, deset, dvadeset puta, kao što je bio slučaj prošle godine. Evo, kod naših komšija iza brda, svaki je grozd kao na slici, a ovi naši deluju tako nežno. Al boj ne bije samo svetlo oružje. Upravo na tu temu se vode bitke u svetu i oni koji koriste konvencionalna sredstva na sva se usta kunu da ta sredstva ne utiču ni na zdravlje čoveka, ni na okolinu. Kad probate takva vina, naravno, ništa se od sredstava ne oseća, ali kako ona deluju na organizam? Mi smo vežbali malo sa ovim našim vinima, eksperimentisali na nama ali i našim prijateljima i jedino što smo primetili da ona pomalo utiču na sreću! Popravljaju raspoloženje i nemaju apsolutno nikakav loš uticaj na zdravlje. Naprotiv, supruga Branka Zečevića, vlasnika vinograda, ima neku vrstu alergije i naša su vina jedina koja može da pije. Od svakog drugog dobija fleke na licu – priča nam Đurđa.
A da ta priča o sreći nije bez osnova kao da govore i šaljiva dobacivanja radnika koji čekaju da pune kamione i hladnjače: „Hajde Đurđa imaš otvarač, otvori neku flašu!”
Nažalost, punih boca je jako malo u vinariji jer dve godine nije bilo proizvodnje, pa su u Imperatoru prinuđeni da tržište snabdevaju na kašičicu, a kupci iz Belgije i Nemačke su odavno odbijeni. Ove godine traminac je odličan i izaći će na tržište pred leto. Rizling je imao nešto manje šećera, a beli se sovinjon kao i pino, prvi put bere. Jako je interesantan, dok prava aroma tek treba da se otvori i razvije. Rizling definitivno neće na police barem još tri godine, jer su u Imperatoru shvatili da je onom iz 2012. tek sad vreme za pijenje, dok se lagano razvija željeni petrolejski ton. Ostavljeno je i stotinak kilograma rizlinga da se prosuši za suvarak, vrhunsko aromatično vino.
– Ova godina, koliko god pričali da je savršena, daleko je od toga jer je bila kontra svega. Velike vrućine kad nije trebalo, pale su velike kiše kad nije trebalo, ali smo se prethodne godine toliko svi napatili da nam je došla kao predah i praktično smo oduševljeni berbom. Mnogi konvencionalni vinari koji nisu dobro istretirali vinograde nakon prošlogodišnjeg fijaska, nemaju ni ove godine ništa od grožđa, što je jedan od pokazatelja da organsko vinogradarstvo ima i tu pozitivnih strana. Jednostavno, vodimo maksimalno računa da vinograd izvedemo na pravi put koliko je god moguće – govori Đurđa dok pokazuje čokot kog je pepelnica napala.
Upravo na tom primeru vidi se zašto je neophodno biti stalno prisutan u vinogradu, jer bolest je selektivna i lepo se vidi sa kog je čokota krenula, a može se zaustaviti najednostavnijim prepratima na bazi fosfora i sumpora. Poučeni iskustvom prethodne godine, u Imperatoru su dobro nahranili i podojili vinograd ispod kog imaju dve kompostne rupe gde slažu stajnjak i vraćaju pokožicu posle fermentacije iz vinarije. Tu takođe slažu koprivu i divlji rastavić, iz čega se dobija preparat kojim se sjajno nahrani zemlja i loza. Između redova su ove godine sadili slačicu a dogodine će i konoplju.
A kad smo kod hranjenja, pošto Imperator ovde nema degustacionu dvoranu, Nenad Vučijak je otvorio degustacioni gepek automobila. U sred vinograda, ispod oraha, iz gepeka su iskočili rimski carevi Valerijus, Maximianus, Quintilus okruženi sa sedam rimskih bunara, tu blizu, u kukuruzovini. Buđola, ramstek, slaninica od mangulice, pate, rostbif, hleb sa maslinama i brusnicama, slatki namaz od luka, pita od oraha zavrteli su svoju vrlo bilošku i vrlo dinamičnu igru sa aromatičnim rizlingom i gustim crvenim nefiltriranim vinima. A nama je ostalo negde daleko u sećanju da je malbek daleko osetljiviji za gajenje od pino noara. To zvuči čudno, ali na dobrom smo putu da poverujemo, baš kao i u to da je u biodinamičkom načinu uzgajanja loze i proizvodnje vina u stvari – budućnost.
Preparat „Tri kralja” izumeo je Hugo Egbert koji se biodinamikom kao farmer uspešno bavio u Nemačkoj. Jedan je od najznačajnijih nastavljača u praksi učenja Rudolfa Štajnera, začetnika biodinamičkog uzgoja biljaka. U želji da pomogne oporavku predela oko Hirošime i Nagasakija i vraćanje prirodne harmonije nakon što je na ove gradove bačena atomska bomba, Egbert je izumeo preparat sastavljen od „poklona” koje su mudraci i krajevi darovali bebi Isusu. Reč je o tri supstance: zlatu, tamjanu i lekovitoj biljci mirti od koje se dobija aromatično ulje.
Preuzeto sa: vino.rs
Serbian